Органска једињења германијума

Винклер је синтетизовао прво органогерманијумско једињење 1887. године, тетраетилгерманијум (Ге(Ц2Х5)4) из реакције германијум тетрахлорида са диетилцинком. Органогермани типа Р4Ге (где је Р угљоводоник), као што су тетраметилгерманијум (Ге(ЦХ3)4) и тетраетилгерманијум, добијају се реакцијом најјефтинијег прекурсора германијума, германијум тетрахлорида, са метил нуклеофилом. Органогерманијум хидриди, као што је изобутилгерман ((ЦХ3)2ЦХЦХ2ГеХ3), су мање опасни, тако да индустрија полупроводника користи течне хидриде уместо гасовитог германијума. Органогерманијумско једињење 2-карбоксиетилгермасескиоксан је откривено 1970. године и неко време је коришћено као додатак исхрани, јер се сматрало да има потенцијални антитуморски ефекат.
ГеХ4 је једињење са структуром сличном метану. Хемијска формула полигермана (тј. једињења германијума слична алканима) је ГенХ2н+2. Тренутно није пронађен ниједан полигерман са н већим од пет. У поређењу са силаном, герман је мање испарљив и мање активан. Када ГеХ4 реагује са алкалним металима у течном амонијаку, производи беле кристале МГеХ3 који садрже ГеХ3 ањоне. Халогениди водоник германијума који садрже један, два или три атома халогена су безбојне активне течности.